Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda  iskorištenih stvari ili materijala.

Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav cjelovit sistem upravljanja otpadom.

Šta sve može da se reciklira?
Staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika.

Zašto reciklirati?

RECIKLAŽOM ŠTEDIMO SIROVINSKE RESURSE

Kada upotrebljene materijale recikliramo dobijajući nove proizvode smanjujemo potrebu za korišćenjem prirodnih resursa. Sirovinski resursi na planeti su ograničeni, ako se ne budemo odgovorno odnosili prema njima čovečanstvo će se u budućnosti suočiti sa nedostatkom nafte, uglja, drveta i drugih materijala.

RECIKLAŽOM ŠTEDIMO ENERGIJU

Upotreba recikliranih materijala u proizvodnji štedi energiju, jer je daleko veća potrošnja kada nove proizvode dobijamo preradom prirodnih sirovina, nego kada se izrađuju od recikliranih materijala. Štednja energije je važan faktor u očuvanju životne sredine i ublažavanja globalnog zagrevanja i posledica koje ono ostavlja na planetu Zemlju.

RECIKLAŽA POMAŽE ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Svi procesi kojima se dobijaju rude i sirovine su potencijalno štetni za životnu sredinu. Smanjenjem upotrebe prirodnih sirovina smanjuje se zagađenje vazduha, vode i tla, te je reciklaža značajan faktor u očuvanju prirodne sredine. Ušteda energije doprinosi smanjenom emitovanju gasova izazivača efekta staklene bašte.

RECIKLAŽA DOPRINOSI SMANJENJU DEPONIJA I DEGRADACIJE TLA

Broj ljudi na planeti dostigao je 7 milijardi. Srazmerno porastu stanovnika Zemlje povećava se i količina otpada koji se svakodnevno stvara u domaćinstvima i privredi. Sve je više deponija na kojima se otpad odlaže, a koje degradiraju tlo, smanjuju površinu obradivog zemljišta i postaju potencijalni izvori zaraze ljudi i životinja. Reciklaža značajno smanjuje količlinu otpada koji se odlaže na deponije samim tim i njihovo širenje.  Istovremeno reciklaža smanjuje emisiju metana, gasa koji se stvara na deponijama i koji izaziva efekat staklene bašte i štetne klimatske promene na Zemlji.

 Reciklaža u tezama:

•    Reciklažom samo jedne plastične boce sačuva se onoliko energije koliko jedna sijalica od 60 W potroši za 6 sati neprekidnog rada.
•    Skoro 88% energije se uštedi kada se plastika pravi od upotrebljene plastike nego kada se pravi od prirodnih sirovina nafte i gasa.
•    Približno 60% đubreta može da se reciklira.
•    Reciklažom polovine svetske proizvodnje papira sačuvalo bi se 800.000 kvadratnih metara šuma.
•    Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan, gde se reciklira 95 odsto sekundarnih sirovina, dok evropski prosek u toj oblasti iznosi 55 procenata.
•    Najveći uvoznik PET ambalaže je Kina, čiji proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom su napravljeni od sekundarnih sirovina.
•    Prosečna četvoročlana porodica baci 40 kg plastike godišnje.
•    16% novca utrošenog za kupovinu rezličitih proizvoda odlazi na ambalažu koja u najvećem broju slučajeva odmah po kupovini biva bačena u smeće.
•    Pre 20. veka najrecikliraniji materijal bile su životinjske kosti. Korišćene su za izradu lepka, dugmića, papira, želatina u proizvodnji hrane itd.
•    Mount Rumpke je najviša tačka u Ohaju  i ona je planina đubreta koja se nalazi na istoimenoj deponiji.
•    U Velikoj Britaniji upotrebi se 15 miliona plastičnih boca svakog dana.
•    U Srbiji se godišnje utroši  55.000 tona PET ambalaže, odnosno 1.210.000.000 PET boca.