KOMPOSTIRANJE U VRTU

Kompost je najbolji humus, koji se dobija od kuhinjskog i baštenskog otpada,koji stvaraju mikroorganizmi, truljenjem. Mesto za kompostiranje odaberite tako da bude zaštićeno od vetra i direktne Sunčeve svetlosti. Kompostiranje znači: vraćanje organskog materijala prirodi, dobijanje prirodnog đubriva, poboljšavanje kvaliteta zemlje,radi bolje akumulacije vode, s malo rada i malom količinom otpada

ŠTA SE NAJLAKŠE KOMPOSTIRA?
Najlakše se kompostira otopad biljnog i životinjskog porekla.
iz kuhinje:
ostatak od kafe i čaja,ljuske od jaja,ostaci od hrane( ljuske od voća i povrća)
iz vrta:
-trava,
-lišće,
-orezani delovi živice, kora drveta i sl.

ŠTA NIJE DOBRO ZA KOMPOST:
papir, staklo,kosti, sve vrste metala, tekstil,
hemikalije, lekovi,motorna ulja, jestiva ulja, farbe ,lakovi,
predmeti od veštačkih materijala, plastika( analize u Švajcarskoj su pokazale da se u đžakovima od najlona , kesama i sl. nalaze teški metali).

DA LI JE VAŠOJ KOMPOSTNOJ HUMKI POTREBNO JOŠ NEŠTO?
uglavnom ne treba ništa više dodavati,
ako nameravate da svoj kompost upotrebljavate za prihranjivanje povrća onda možete dodati pregorelo kokošije, stajsko đubre,
pepeo od drveta pospešuje truljenje i neutreliše mirise.

KAKO KOMPOSTIRAMO? sakupljanje otpada sakupimo za kompostiranje odgovarajuće otpatke iz kuhinje, bašte, vrta, na određen prostor ili posudu. postavljanje komposta -kada nakupimo dovoljno materijala, počinjemo sa postavljanjem kompostnog kupa, -kompostni kup se može formirati na sledeće načine( PO VAŠEM IZBORU) - kompost --------- ukopan, nasut, - kompostirane pomoću letvica, gajbi, - 'kompostni silos', metalno bure.

PRI POSTAVLJANJU PAZITE NA PROVETRAVANJE KUPA

treba znati:
-ljuske od voća i povrća se mogu koristiti za kompost, jer sebrzo razgrađuju, lako se kvare tj. brzo trule i preporučujem da ih pomešate sa drugim otpacima;
- otpaci biljnog porekla su takođe dobro došli za kompostiranje, ali morate obratiti pažnju da ti delovi biljke nisu tretirani hemijskim sredstvima ili nisu oboleli od neke biljne bolesti. U tom slučaju treba zatražiti mišljenje stručnjaka;
-plesan na površini vašeg komposta je neškodljiv, ali zahteva prevrtanje sadržaja komposta;
-pepeo od uglja je škodljiv za kompost i ne treba ga koristiti, a pepeo od drveta je koristan i preporučuje se 2-4kg na kubni metar sadržaja otpada koji se kompostira;
- pokošena trava,lišće se stavlja na kompostni kup ,ali suva u tankom sloju, tako da kompostni kup ima vazduha;
-puževi i gliste se mogu ubacivati u kompostni kup;
-mačiji, pseći izmet se ne dodaje kompostnom kupu zbog hemijskog sastava (amonijak).

ŠTA MORATE ISPOŠTOVATI?

Kada je kompost suviše mokar i ima malo vazduha nastaje neprijatan miris.Takav kompost ćemo popraviti prevrtanjem i dodavanjem suvog materijala (isitnjeno orezano šiblje, kora od drveta i sl. ).
Ako se pri prevrtanju pokaže sivo-bela površina, materijal je suv i trba ga pokvasiti.
Kompost se ne stavlja na dno iskopane jame za sađenje biljaka, jer nema dovoljno vazduha i doćiće do truljenja i razviće se neprijatan miris.

POSTAVLJANJE KOMPOSTNOG KUPA na dno je najbolje postaviti grube materijale ( ostatke od orezanih grana, grmova,živih ograda), da bi bilo prozračno, pa na to stavljati prikupljeni materijal; treba obratiti pažnju da pri postavljanju komposta materijal naizmenično slažete su i vlažan; kompostni kup treba vlažiti, ali se mora voditi računa da ne bude suviše mokar. POKRIVANJE KOMPOSTNOG KUPA vodi se računa da bude zaštićen od vremenskih uslova ( previše Sunčeve toplote-suv,padavin -mokar); najbolje ga je pokriti suvom travom, senom, lišćem,folijom (ali ne sme biti bez vazduha).

VRENJE KOMPOSTNOG KUPA
kada počne truljenje raste temperatura u kupu, a prevrtanjem kupa se podstiče da truljenje bude ravnomerno.

UPOTREBA KOMPOSTA Za 6-12 meseci je kompost zreo. Pod prstima se oseti njegova zrnasta struktura.Tada je najbolji za upotrebu u bašti ili vrtu. U posude gde sejemo sipamo prosejanu zemlju sa kompostom. Krupnije delove komposta koristimo kao podlogu za naredni kompostni kup.

AKO DOBRO POSTAVIMO KOMPOSTNI KUP, BOGATO ĆE NAS NAGRADITI!

UPUTSTVO ZA UPOTREBU KOMPOSTA- preporučujemo!

1. BAŠTA-posuti po površini pola kilograma komposta po metru kvadratnom, godišnje;
2. STABLA I GRMOVI, TRAVA-posuti u krug oko stabla ili grma po pola kilograma, godišnje. Kod sađenja novog stabla ili grma, pomešati kompost sa zemljomu u razmeri 1:15 ( u korist zemlje);
3. POBOLJŠAVANJE TLA - svake dve do tri godine dodati jedan kilogram komposta po metru kvadratnom;
4. SAKSIJE-pomešati kompost sa zemljom u razmeri 1:15, u korist zemlje.

KOMPOSTIRANJE SE VIŠESTRUKO ISPLATI!